-
1 Kings 22
- 1 И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.
- 2 А треће године дође Јосафат цар Јудин к цару Израиљеву.
- 3 И рече цар Израиљев слугама својим: не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара Сирскога.
- 4 И рече Јосафату: хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот Галадски? А Јосафат рече цару Израиљеву: ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.
- 5 Још рече Јосафат цару Израиљеву: упитај данас шта ће Господ рећи.
- 6 Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: хоћу ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
- 7 А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
- 8 А цар Израиљев рече Јосафату: има још један човјек, преко којега бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.
- 9 Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.
- 10 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на својем пријестолу обучени у царске хаљине на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
- 11 И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш побости Сирце докле их не истријебиш.
- 12 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
- 13 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево, пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као ријеч њихова, говори добро.
- 14 А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.
- 15 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћемо се оканити? А он му рече: иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
- 16 А цар му рече: колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?
- 17 Тада рече: видјех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.
- 18 Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
- 19 А Михеја му рече: зато чуј ријеч Господњу; видјех Господа гдје сједи на пријестолу својем, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране.
- 20 И рече Господ: ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота Галадскога? И један рече ово а други оно.
- 21 Тада изиде један дух и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?
- 22 Одговори: изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди и учини тако.
- 23 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свијем твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.
- 24 Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
- 25 А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
- 26 Тада цар Израиљев рече: ухвати Михеју и одведи га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву;
- 27 И реци им: овако вели цар: метните овога у тамницу, и дајте им по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
- 28 А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте, сви народи!
- 29 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот Галадски.
- 30 И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.
- 31 А цар Сирски заповједи војводама, којих бијаху тридесет и двије над колима његовијем, и рече: не ударајте ни на малога ни на великога, него на самога цара Израиљева.
- 32 И кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: зацијело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.
- 33 А војводе од кола видјеше да није цар Израиљев, те отступише од њега.
- 34 А један застријели из лука нагоном, и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
- 35 И бој би жесток онога дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умрије увече, и крв из ране тецијаше у кола.
- 36 И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: свак у свој град, и свак у своју земљу.
- 37 Тако умрије цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.
- 38 А кад праху кола на језеру Самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по ријечи коју рече Господ.
- 39 А остала дјела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?
- 40 Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се мјесто зацари Охозија син његов.
- 41 А Јосафат син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавова над Израиљем;
- 42 И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му бјеше име Азува кћи Силејева.
- 43 И хођаше путем Асе оца својега сасвијем, и не отступи од њега чинећи све што је право пред Господом.
- 44 Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
- 45 И учини мир Јосафат с царем Израиљевијем.
- 46 А остала дјела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
- 47 Он истријеби из земље своје остатак аџувана, који бијаху остали за живота Асе оца његова.
- 48 У то вријеме не бијаше цара у Идумеји, него бијаше намјесник царев.
- 49 И Јосафат начини лађе Тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу.
- 50 Тада рече Охозија син Ахавов Јосафату: нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хтје.
- 51 И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давида оца његова; а на његово се мјесто зацари Јорам син његов.
- 52 Охозија син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом; и царова над Израиљем двије године.
- 53 И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца својега и путем матере своје и путем Јеровоама сина Наватова, који наведе на гријех Израиља.
- 54 И служаше Валу и клањаше му се, и гњевљаше Господа Бога Израиљева са свијем како је чинио отац његов.
-
-
King James Version (kjv)
- Afrikaans
- Albanian
- Arabic
- Armenian
- Basque
- Breton
- Calo
- Chamorro
- Cherokee
- Chinese
- Coptic
- Croatian
- Czech
- Danish
- Dari
- Dutch
-
English
American King James Version (akjv) American Standard Version (asv) Basic English Bible (basicenglish) Douay Rheims (douayrheims) John Wycliffe Bible (c.1395) (wycliffe) King James Version (kjv) King James Version (1769) with Strongs Numbers and Morphology and CatchWords, including Apocrypha (without glosses) (kjva) Webster's Bible (wb) Weymouth NT (weymouth) William Tyndale Bible (1525/1530) (tyndale) World English Bible (web) Young's Literal Translation (ylt)
- English and Klingon.
- Esperanto
- Estonian
- Finnish
- French
- German
- Gothic
- Greek
- Greek Modern
- Hebrew
- Hungarian
- Italian
- Japanese
- Korean
- Latin
- Latvian
- Lithuanian
- Malagasy
- Malayalam
- Manx Gaelic
- Maori
- Mongolian
- Myanmar Burmse
- Ndebele
- Norwegian bokmal
- Norwegian nynorsk
- Pohnpeian
- Polish
- Portuguese
- Potawatomi
- Romanian
- Russian
- Scottish Gaelic
- Serbian
- Shona
- Slavonic Elizabeth
- Spanish
- Swahili
- Swedish
- Syriac
- Tagalog
- Tausug
- Thai
- Tok Pisin
- Turkish
- Ukrainian
- Uma
- Vietnamese
Favourite Verse
You should select one of your favourite verses.
This verse in combination with your session key will be used to authenticate you in the future.
This is currently the active session key.
Should you have another session key from a previous session.
You can add it here to load your previous session.