-
Acts 7
- 1 А поглавар свештенички рече: је ли дакле тако?
- 2 А он рече: људи браћо и оци! послушајте. Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан,
- 3 И рече му: изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.
- 4 Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
- 5 И не даде му нашљедства у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета.
- 6 Али Бог рече овако: сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натјераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
- 7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме мјесту.
- 8 И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старјешина.
- 9 И старјешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог бјеше с њим.
- 10 И избави га од свију његовијех невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем Мисирскијем, и постави га поглаваром над Мисиром и над свијем домом својијем.
- 11 А дође глад на сву земљу Мисирску и Хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
- 12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најприје оце наше.
- 13 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
- 14 А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
- 15 И Јаков сиђе у Мисир, и умрије, он и оцеви наши.
- 16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморовијех у Сихему.
- 17 И кад се приближи вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
- 18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
- 19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју дјецу бацаху да не живе.
- 20 У то се вријеме роди Мојсије, и бјеше Богу угодан, и би три мјесеца храњен у кући оца својега.
- 21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
- 22 И научи се Мојсије свој премудрости Мисирској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.
- 23 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
- 24 И видјевши једноме гдје се чини неправда, поможе, и покаја онога што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
- 25 Мишљаше пак да браћа његова разумију да Бог његовом руком њима спасеније даде: али они не разумјеше.
- 26 А сјутрадан дође међу такове који се бијаху свадили, и мираше их говорећи: људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другоме?
- 27 А онај што чињаше неправду ближњему отури га говорећи: ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
- 28 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
- 29 А Мојсије побјеже од ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, гдје роди два сина.
- 30 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
- 31 А кад Мојсије видје, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
- 32 Ја сам Бог отаца твојијех, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се бјеше уздрктао и не смијаше да погледа.
- 33 А Господ му рече: изуј обућу своју са својијех ногу: јер је мјесто на коме стојиш света земља.
- 34 Ја добро видјех муку својега народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошљем у Мисир.
- 35 Овога Мојсија, којега отурише рекавши: ко те постави кнезом и судијом? овога Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
- 36 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
- 37 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевијем: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
- 38 Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашијем; који прими ријечи живе да их нама да;
- 39 Којега не хтјеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својијем у Мисир,
- 40 Рекавши Арону: начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овоме Мојсију, који нас изведе из земље Мисирске, не знамо шта би.
- 41 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
- 42 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небескијем, као што је писано у књизи пророка: еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
- 43 И примисте чадор Молохов, и звијезду бога својега Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
- 44 Оцеви наши имаху чадор свједочанства у пустињи, као што заповједи онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га видје;
- 45 Који и примише оцеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица нашијех отаца, тја до Давида,
- 46 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе мјесто Богу Јаковљеву.
- 47 А Соломун му начини кућу.
- 48 Али највиши не живи у рукотворенијем црквама, као што говори пророк:
- 49 Небо је мени пријестол а земља подножје ногама мојима: како ћете ми кућу сазидати? говори Господ; или које је мјесто за моје почивање?
- 50 Не створи ли рука моја све ово?
- 51 Тврдоврати и необрезанијех срца и ушију! ви се једнако противите Духу светоме; како ваши оци, тако и ви.
- 52 Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који напријед јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и крвници постадосте;
- 53 Који примисте закон наредбом анђелском, и не одржасте.
- 54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њ.
- 55 А Стефан будући пун Духа светога погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу;
- 56 И рече: ево видим небеса отворена и сина човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.
- 57 А они повикавши иза гласа затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
- 58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и свједоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
- 59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој.
- 60 Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за гријех. И ово рекавши умрије.
-
-
King James Version (kjv)
- Afrikaans
- Albanian
- Arabic
- Armenian
- Basque
- Breton
- Calo
- Chamorro
- Cherokee
- Chinese
- Coptic
- Croatian
- Czech
- Danish
- Dari
- Dutch
-
English
American King James Version (akjv) American Standard Version (asv) Basic English Bible (basicenglish) Douay Rheims (douayrheims) John Wycliffe Bible (c.1395) (wycliffe) King James Version (kjv) King James Version (1769) with Strongs Numbers and Morphology and CatchWords, including Apocrypha (without glosses) (kjva) Webster's Bible (wb) Weymouth NT (weymouth) William Tyndale Bible (1525/1530) (tyndale) World English Bible (web) Young's Literal Translation (ylt)
- English and Klingon.
- Esperanto
- Estonian
- Finnish
- French
- German
- Gothic
- Greek
- Greek Modern
- Hebrew
- Hungarian
- Italian
- Japanese
- Korean
- Latin
- Latvian
- Lithuanian
- Malagasy
- Malayalam
- Manx Gaelic
- Maori
- Mongolian
- Myanmar Burmse
- Ndebele
- Norwegian bokmal
- Norwegian nynorsk
- Pohnpeian
- Polish
- Portuguese
- Potawatomi
- Romanian
- Russian
- Scottish Gaelic
- Serbian
- Shona
- Slavonic Elizabeth
- Spanish
- Swahili
- Swedish
- Syriac
- Tagalog
- Tausug
- Thai
- Tok Pisin
- Turkish
- Ukrainian
- Uma
- Vietnamese
Favourite Verse
You should select one of your favourite verses.
This verse in combination with your session key will be used to authenticate you in the future.
This is currently the active session key.
Should you have another session key from a previous session.
You can add it here to load your previous session.